Da li se nekada zapitate kakvu muziku su slušali naši preci pre mnogo hiljada godina? Antička Grčka, na primer? Stari Grci su bili opsednuti muzikom. Svaki aspekt života pratila je pesma: istoriju, pesništvo, pozorište, sportska takmičenja, čak i astronomiju.
Muzika starih Grka budila je veće interesovanje modernih naučnika nego bilo koji drugi period istorije muzike i pre otkrivanja prvih melodijskih zapisa. Sačuvano je oko dvanaest grčkih melodija, a neke od njih samo fragmentarno. Glavni razlog velikog interesovanja za muziku antičkog sveta leži u nadmoćnoj ulozi antičke kulture u evropskom obrazovanju i vaspitanju. Pored čisto humanističkog interesovanja, postoji još nekoliko razloga osobite privlačnosti muzike stvarane u antici, na primer, činjenica da nigde nije stvorena potpuna teorija o melodiji.
Umetnost antičke Grčke zauzima veoma važno mesto u istoriji i povezuje umetnost koja se javila u vreme civilizacija na Bliskom istoku i umetnost savremene Evrope.
Saznanja o muzici u antičkoj Grčkoj postoje zahvaljujući razvoju slikarstava, arhitekture, vajarstva i književnosti. Sve ove umetnosti počele su da se razvijaju još u VIII veku p.n.e.
U Antičkoj Grčkoj muzika je bila veoma cenjena. Smatra se darom bogova, a samo ime potiče od reči “muses” , koja se odnosi na boginje, ćerke vrhovnog boga Zevsa i boginje Mnemozine.
Bilo da se radilo o venčanju, verskom obredu, sahrani, javnoj svečanosti, takmičenju ili poljskim radovima, sve ove aktivnosti bile su praćene muzikom. Muzika nije služila samo za zabavu, već je bila cenjena kao umetnost, imala je veliku ulogu u vaspitanju dece, a ljudi koji su se bavili muzikom smatrali su se veoma obrazovanim i imali su bolji položaj u društvu.
Stari Grci su muziku delili na dobru i lošu i verovali su da može pozitivno i negativno da utiče na čoveka kao i da može da izleči bolesne.
Orfej, jedan od najvažnijih pesnika i muzičara antike, imao je moć da umiri divlje zveri, da pomera drveće i kamenje pa čak i da zaustavi reke. Iako je bio veliki muzičar, Orfej nije imao sreće u ljubavi, njegova žena Euridika umrla je od ujeda zmije. Orfej je tada uzeo svoju liru i zaputio se u podzemni svet, kako bi pokušao da je vrati među žive. Svojom muzikom uspeo je da začara psa Kerbera koji je stajao na ulazu u Had i da očara Hada i Persefona koji su vladali Hadom. Dopustili su mu da povede Euridiku sa sobom, ali pod uslovom da se ne okreće ka njoj sve dok ne izađu na svetlost dana. Nije bio siguran da li ga prati i mučen sumnjom i čežnjom okrenuo se i tako zauvek izgubio svoju dragu.
Po legendi, Apolon je sviranjem na liri oduševljavao bogove sa Olimpa. Uz muziku su se u staroj Grčkoj veličali bogovi, radilo se, svetkovalo i slavili su se vojni uspesi. Muzika je pretežno bila jednoglasna i vokalna, jer su Grci izuzetno cenili spoj reči i zvuka i nadmetali su se u pevanju poezije. Instrumenti koji su najčešće pratili vokalno izvođenje bili su aulos, lira i kitara.
Najpopularniji duvački instrumenti u Antičkoj Grčkoj bili su aulos, diaulos, hromatski aulos kao i flauta i Panova frula. Od udaraljki najviše su se koristile kastanjete, bubnjići i činele, kao i hidraulis koji podseća na današnje orgulje, a radio je na vodeni pogon.
Svako ostrvo, svaki kopneni deo Grčke ima sopstvene plesove, a najpoznatiji izmišljeni grčki ples je Sirtaki. Iako je izmišljen povodom snimanja filma, Sirtaki je stekao međunarodnu slavu i postao sinonim grčkog plesa.
Platon je rekao: “ Što je u državi bolja muzika, bolja će biti država”.
Animirani film o muzici u antičkoj Grčkoj