UMETNIČKA ŠKOLA KLAVIRA 

MUZIKA je umetnost koja se služi tonovima kao sredstvom svog izraza. Ona dopire u našu svest pomoću čula sluha, a izražava osećanje, raspoloženje, stavove, i drugo.

Značenje pojma muzike nije univerzalno definisano i bilo je predmet mnogih naučnih polemika kroz istoriju.

Jedna od definicija je i ta da je: "Muzika umetnost stvaranja i kombinovanja zvukova koji, prema određenim zakonima fizike, fiziološke reakcije i formalnih konvencija, izražavaju i izazivaju osećajni i emotivni stimulus preko slušnog aparata. Prema pravilu, zvuk se može stvarati ljudskim glasom (pevanje) ili predmetima - instrumentima koji, koristeći akustičke fenomene, uzrokuju slušni doživljaj i emotivno iskustvo na način kako je to zamislio umetnik - stvaralac."

Osnovni muzički elementi su: ritam, melodija i harmonija. Muzika je nastala u ranom periodu primitivne zajednice, u prastaroj magiji. Sam pojam muzika potiče iz stare Grčke.

Kako su u staro-grčkoj mitologiji muze bile boginje i zaštitnice umetnosti i lepih veština, pojam muzika obuhvatao je sve one umetnosti koje su uticale na obrazovanje duha i srca.

U jednom se gotovo svi slažu, a to je da (dobra) muzika oplemenjuje duh. Psihološke osobine svakog pojedinca diktiraju i vrstu muzike koju ta osoba sluša.

ZVUK je sastavni deo svakodnevnog života i deo čovekovog okruženja. Javlja se kao pratilac mnogih životnih aktivnosti i njegovo prisustvo je evidentno gotovo u svim sferama ljudskog života. Zvuk spada u fizičke veličine, i praktično predstavlja mehanički talas koji nastaje oscilovanjem nekog izvora, pri čemu se u okolini tog izvora menja pritisak sredine. Promena tog pritiska omogućava da se zvučni talas širi u prostoru.

Ljudsko uvo čuje zvuk u rasponu od 16 Hz do 20 kHz. Zvuk frekvencije niže od 16 Hz naziva se infrazvuk, a zvuk frekvencije više od 20 kHz je ultrazvuk. Ako je frekvencija viša od 1 GHz radi se o hiperzvuku. Primarni prijemnik zvučnih signala je ljudsko uho. Čovek sluhom dobija 86% svih informacija. Organ sluha je stalno aktivan – organ sluha nikada ne spava.

Zvukova ima određenih - artikulisanih (zvuk zvona, zvuk klavira, ljudski glas), i neodređenih - neartikulisanih (šum, škripa, lupanje, grmljavina).

ZVUK kao sredstvo komunikacije

☑ Govor koji nastaje kao rezultat kontrolisanog generisanja zvuka iz čovekovog vokalnog trakta.

☑ Muzika kao oblik umetničkog izražavanja čoveka.

☑ Nosač informacija u obliku npr. znakova upozorenja kao što su zvonjava telefona, zvuk automobilske sirene ili sirene za uzbunu.

ZVUK kao buka

☑ Veoma često zvuk uznemirava i ugrožava čoveka.

☑ Mnogi događaji praćeni generisanjem zvuka su neželjeni i neprijatni i kao takvi predstavljaju BUKU.

☑ Tehnološki razvoj društva rezultira u povećanju nivoa buke koju generišu mašine, fabrike, saobraćaj itd.

TON u muzici označava zvuk, koji je određen svojom frekvencijom, amplitudom, trajanjem i bojom. Ton se može zapisati na za njega tačno određeno mesto u notnom sistemu.U muzičkoj praksi upotrebljava se preko 100 tonova različite visine. Tonove delimo na: duboke, srednje i visoke.

IMENA TONOVA

Svaki ton ima svoje ime. Tonove nazivamo u alfabetu: c, d, e, f, g, a, h a u solmizaciji: do, re, mi fa, sol, la, si.

TONSKI SISTEM

Tonski sistem je niz svih tonova redom od najdubljeg do najvišeg u kojem se ponavljaju imena sedam osnovnih tonova nekoliko puta. Da bismo mogli odrediti visinu pojedinih tonova istog imena, delimo tonski sistem na oktave tonskog sistema.

Oktava je muzički interval između jednog do sledećeg istoimenog tona.Ovaj interval obuhvata raspon od 12 polustepena.

Sve tonove tonskog sistema mogu odsvirati samo velike orgulje. Klavir može da odsvira nešto više od 7 oktava, harfa i harmonika manje od 7, dok ostali instrumenti obuhvataju od 2 do 3 oktave.

Nazivi oktava u tonskom sistemu su sledeći:

☑ Subkontra je najdublja oktava. Beleži se malim brojem 2 ispred velikog slova. Sadrži sledeće tonove: 2C, 2D, 2E, 2F, 2G, 2A, 2H koji se čitaju:

subkontra C, subkontra D, subkontra E, itd.

☑ Kontra je duboka oktava. Beleži se malim brojem 1 ispred velikog slova.

Sadrži sledeće tonove: 1C, 1D, 1E, 1F, 1G, 1A, 1H koji se čitaju: kontra C, kontra D, kontra E, itd.

☑ Velika oktava ima ovaj naziv jer se njeni tonovi beleže velikim slovom.

Sadrži sledeće tonove: C, D, E, F, G, A, H koji se čitaju: veliko C, veliko D, veliko E, itd.

☑ Mala oktava je dobila naziv jer se njeni tonovi beleže malim slovima.

Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: malo c, malo d, malo e, itd.

☑ Prva ili jedanput podvučena oktava zove se tako jer je "podvučena" jednom pomoćnicom. Njeni tonovi beleže se malim slovom i brojem 1 iznad njih.

Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: c jedan, d jedan, e jedan itd.

☑ Druga ili dvaput podvučena oktava zove se tako jer je "podvučena" sa dve pomoćnice. Njeni tonovi beleže se malim slovom i brojem 2 iznad njih.

Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: c dva, d dva, e dva itd.

☑ Treća ili triput podvučena oktava zove se tako jer je "podvučena" sa tri pomoćnice. Njeni tonovi beleže se malim slovom i brojem 3 iznad njih. Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: c tri, d tri, e tri itd.

☑ Četvrta ili četiri puta podvučena oktava zove se tako jer je "podvučena" sa četiri pomoćnice. Njeni tonovi beleže se malim slovom i brojem 4 iznad njih. Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: c četiri, d četiri e četiri itd.

☑ Peta ili pet puta podvučena oktava zove se tako jer je "podvučena" sa pet pomoćnica. Njeni tonovi beleže se malim slovom i brojem 5 iznad njih. Sadrži sledeće tonove: c, d, e, f, g, a, h koji se čitaju: c pet, d pet e pet itd.

Lestvica je niz od 7 uzastopnih tonova i prvog ponovljenog.

Prva lestvica koja se uči je C dur.

Solmizacijom C- dur glasi: do, re, mi, fa, sol, la, si, do.

Abecedom C - dur glasi: c, d, e, f, g, a, h, c.

Dakle, prva i poslednja nota se zovu isto. Osim nota, važni su i stupnjevi koji određuju mesto tona u lestvici. Stupnjevi se beleže rimskim brojevima od I- VIII, ili se poslednja nota do može obeležiti umesto rimskim VIII brojem I.

Desna ruka

Leva ruka

Raspored prstiju na obe ruke

• Proverite da li dobro sedite i da li su Vam ruke opuštene

• Proverite da li dobro i stabilno sedite i da li su Vam ruke opuštene, ledja prava, ramena opuštena

• Noge (stopala) treba da stoje sa čvrstim osloncem na podu izmedju pedala

• Ruke (podlaktice) držite u visini klavijature pod uglom od 90 stepeni u odnosu na nadlaktice

• Nemojte da sedite na stolici koja se vrti i koja ima naslone sa strane ili za ledja (kompjuterska stolica - NE)

• Vežbanje započnite lestvicama (skalama) ili tehničkim vežbama , radi usviravanja prstiju

• Napravite vremenski plan vežbanja za svaki dan minimum 30 minuta

• Kompozicije podelite na manje delove i vežbajte ruke odvojeno

• Dok učite novu kompoziciju obavezno svirajte u sporom tempu

• Greške treba sami da primetite, zapamtite i ispravite pri sledećem ponavljanju

• Prilikom odsvirane greške ne svirajte ponovo kompoziciju od početka, već nekoliko taktova pre pogrešnog mesta

• Svaki deo svirajte dok bar 3 puta zaredom ne odsvirate tačno

• Elementi na koje treba da obratite pažnju su: ritam, note, prstored, tempo, karakter, ostali notni zapisi

• Čim osetite pad koncentracije ili zamor napravite pauzu

• Snimajte se dok svirate, tako ćete pratiti napredak

Klavir je instrument sa dirkama putem kojih se proizvodi ton udarom filcem prekrivenog čekića o metalnu žicu. Zbog svojih velikih tehničkih i izražajnih mogućnosti klavir je jedan od instrumenata sa najbogatijom muzičkom literaturom. Opseg klavira obuhvata tonove od subkontra A (2A) do c5.

Muzika za klavir najčešće se piše u dva linijska sistema. Gornji sistem se uglavnom izvodi desnom rukom, i najčešće se zapisuje u violinskom ključu, dok se donji sistem uglavnom izvodi levom rukom i zapisuje u bas ključu. Izvođač čiji je instrument klavir zove se pijanista.

Klavir je naslednik čembala, klavikorda i drugih nekadašnjih instrumenata sa dirkama. Postoje različite vrste klavira u koje se ubrajaju: koncertni klavir, pijanino, polukoncertni klavir i električni klavir. Koncertni klavir karakteriše horizontalna raspodela žica i okvira. Isto tako, pijanino je takođe vertikalni klavir koji je mnogo kompaktniji u smislu dizajna. Polukoncertni klavir je poznat po svojoj kraćoj strukturi, visini od oko 85-90 cm. Električni klavir je kraći od polukoncertnog klavira i prepoznaje se po kraćim klavirskim čekićima.

Spoljašnji deo klavira čini drveno kućište sa tri noge. Samo kućište ima oblik položene harfe, a na njegovoj gornjoj strani se nalazi poklopac koji se može otvoriti. Dve noge između kojih se nalaze pedale, kao i klavijatura, nalaze se na prednjem delu kućišta. Treća noga nalazi se na zadnjem delu kućišta.

Unutar kućišta nalazi se okvir napravljen od čelika ili livenog gvožđa na kome su zategnute žice čijim vibriranjem se proizvode tonovi. Oko žica za najdublje tonove (od 2A do 1Fis) se nalazi dodatni namotaj bakarnih niti da bi se dobila bolja zvučnost. Po dve žice ima svaki ton od 1G do Ais, a po tri sve ostale (H do c5). Žice su pričvršćene za metalne čivije, čijim se zatezanjem i otpuštanjem klavir štimuje.

Na dnu kućišta se nalazi drveni rezonator sa poprečnim rebrima koji je napravljen od jelovine.

Klavijatura klavira ima 88 dirki , 52 bele i 36 crne boje. Bele dirke su u prošlosti po pravilu prekrivane slojem slonovače, dok se danas za ovu svrhu mahom koristi plastika. Njima su predstavljeni dijatonski tonovi C, D, E, F, G, A i H.

Pedalama se izražajne mogućnosti klavira obogaćuju. Najčešće upotrebljavana je desna pedala. Njime se prigušivači podižu sa žica, dozvoljavajući im da slobodno vibriraju. Time se ne postiže samo prirodno vibriranje žica, nego i slobodna rezonancija među njima.

Leva pedala (ital. Una corda) koristi se za postizanje mekog i baršunastog zvuka. Njenim pritiskanjem se klavijatura pomera malo udesno, zajedno sa celim mehanizmom, pa čekić umesto u tri, udara u dve žice, ili umesto u dve, u jednu žicu.

Srednji pedal se retko koristi i veliki broj klavira izrađeno je bez njega. Efekti koji se postižu upotrebom srednjeg pedala nisu standardizovani i zavise od proizvođača.