Muzički oblici

Muzički oblik predstavlja formu muzičkog dela tj. način na koji je njegov sadržaj uobličen i razrađen. Zajedno sa sadržajem muzičkog dela, njegov oblik gradi zaokruženu celinu.

Oblici muzičkih dela, se dele na apstraktne i konkretne. Apstraktni muzički oblik je na primer forma A B A koja opisuje delo kome su prvi i treći odsek isti ili skoro isti, dok se drugi odsek od oba razlikuje. Primer konkretnog muzičkog oblika bi bili na primer „rondo“ ili „menuet“, pošto oni potpunije opisuju i sam karakter, takt, tempo i druge osobine dela.

Muzički oblici se takođe dele na spoljašnje i unutrašnje, pri čemu su na primer gorespomenute forme poput A B A ili ronda opisi spoljašnjih muzičkih oblika. Unutrašnji oblik muzičkog dela bi posvetio pažnju na primer proporcijama dužina odseka, njihovoj tematskoj povezanosti, rasporedu i razradi motiva u svakom od njih itd. Po ovome je analiza unutrašnjeg oblika nekog muzičkog dela tesno povezana sa muzičkom estetikom.