Polka – vedri ritam koji traje

Polka je živahan ples, vedrog karaktera, nastao u Češkoj oko 1830. godine. Ubrzo je prešla granice svoje domovine i osvojila Evropu – i to ne samo kao ples, već i kao prepoznatljiv muzički žanr u dvočetvrtinskom taktu brzog tempa. Njeni veseli tonovi postali su temelj mnogih narodnih, pa čak i kantri melodija širom sveta.

Polka se tradicionalno igra u paru, a svaki korak, okret i smeh koji polka izaziva čine da muzika oživi kroz pokret. U tradicionalnoj verziji izvodi se uz tubu, bubanj, violinu i harmoniku, dok je u koncertnim dvoranama obično oživljava zvuk klavira i gudačkih instrumenata.

Danas je tradicija polke posebno živa u Nemačkoj, Austriji, Češkoj, Poljskoj, severnoj Italiji i Sloveniji, ali se njen duh prepoznaje gotovo svuda, jer svaka zemlja ima „svoju” polku.

Među najpoznatijim polkama izdvajaju se „Polka Trik Trak” i „Pizzicato Polka” Johana Štrausa mlađeg, zatim „Italijanska polka” Sergeja Rahmanjinova i „Dečja polka” Mihaila Glinke.

Svoje verzije ovog plesa stvarali su i veliki majstori: Bedžih Smetana, Antonjin Dvoržak, Žorž Bize, Dmitrij Šostakovič, Igor Stravinski i mnogi drugi.

Tradicija polke živi i danas i to kroz savremene kompozicije koje nastavljaju njenu veselu priču. Jedna od njih je „Polka: Udri brigu na veselje”, kompozitora Nikole Vučičevića. Ova kompozicija koja prvenstveno ima improvizacijski karakter, u potpunosti opravdava svoj naslov. Iako se u Moderato delu na kratko naslućuje molska boja, energija i razigranost osnovne teme preovlađuje do samog kraja. Od izvođača traži artikulacionu preciznost, gipkost leve ruke i osećaj za fine promene tempa, pretvarajući izvođenje u igru tehnike i izraza.

Delo je namenjeno učenicima srednje muzičke škole, ali i onima koji su svoj muzički put nastavili dalje.

U nastavku poslušajte kako zvuči „Polka: Udri brigu na veselje” u izvođenju samog kompozitora:

Tekst napisala: Marija Bukvić