Muzika je predstavljala nezaobilazni segment obrazovanja još u najstarijim civilizacijama. Smatrana je vrlo značajnom za razvoj čovekovog bića — duha, tela, morala. Na prvim univerzitetima, a i kasnije, muzika je izučavana paralelno sa fizikom, astronomijom i matematikom, u duhu antičke pitagorejske misli. Takodje, muzika je igrala veoma važnu ulogu u praistorijskim ritualima, pa sve do danas smatra se sastavnim delom svakodnevnog života. Uostalom, zvuk je prva komunikaciona veza svakog pojedinca — na taj način što beba još u majčinoj utrobi sluša čitavim svojim telom i saznaje prve lekcije jezika i kulture.
Nauka danas nedvosmisleno ističe izuzetnu razvojnu ulogu muzičke stimulaci je naglašavajući važnost povezanosti muzičkog znanja, slušanja muzike, izvođenja i stvaralaštva. Muzika je autentični medijum čovekovog izražavanja, kroz koji se uči motivisano, sa zadovoljstvom i izazovom i ovladava analitičkim, kritičkim i kreativnim mišljenjem. Doprinos muzike opštem, kognitivnom, emocionalnom i socijalnom razvoju, kao i razvoju kreativnih potencijala, odražava se i u drugim oblastima opšteg nastavnog programa i omogućava ostvarenje visokog akademskog učinka. Posmatrano kroz prizmu krajnjeg cilja muzičkog obrazovanja, muzika predstavlja sredstvo za izgradnju i razvoj kapaciteta učenika, koji tako postaje osoba koja ume da sluša, da izrazi sebe, da stvara i da traži estetku lepotu u životu.
Posebnost muzike u odnosu na druge obrazovne predmete jeste u tome što se ona i događa, neposredno doživljava za vreme samog nastavnog procesa. Nastava muzike pruža iskustvo jedinstvenog estetskog doživljaja, koji je njen neodvojivi deo, i čini je specifičnom u odnosu na većinu predmeta u opštem nastavnom programu. Ova preimućstva muzike stvaraju vrednosti za svakodnevni, vanškolski život, što i jeste krajni cilj obrazovnog procesa.
Umetnost je jedinstveni medijum u kome se razlike među ljudima smatraju prednostima. One su ogledalo originalnosti, jedinstvenog izraza, novih ideja, kreativnih rešenja i individualnosti. Takav pristup treba razvijati i negovati kod učenika. Učenik stiče potrebno znanje, ume da analizira i logički povezuje (analitičko mišljenje), da izrazi svoje misli i razvija potencijal za formulisanje alternativnih, kreativnih rešenja (kreativno mišljenje). Faza evaluacije nalazi se na kraju ovog procesa — kada je učenik u stanju da formuliše sopstveni sud i argumentovano ga odbrani (kritičko mišljenje).
Jedan od načina da se ovi stavovi ugrade u kontekst nastavnog procesa izučavanja predmeta iz muzičke kulture u osnovnom obrazovanju, predstavlja utvrdjivanje standard, a ti standardi su formulisani ponaosob za svaku od četiri oblasti:
1. Znanje i razumevanje;
2. Slušanje muzike;
3. Muzičko izvođenje, i
4. Muzičko stvaralaštvo.
Dakle, da bi učenik ovladao muzičkim iskustvom, neophodno je da nastavni plan pokriva sve ove četiri nabrojane i međusobno povezane oblasti, bez kojih nije moguće kvalitetno upoznavanje sa muzikom. Znanje o muzici, o muzičkim elementima, instrumentima, žanrovima, nije svrsishodno ukoliko učenik ne može to znanje da poveže sa zvukom ili muzičkim primerom i da razume ono što sluša. Tek tada se događa aktivna spoznaja muzike.Dalje, muzičko iskustvo nije potpuno bez čina izvođenja, te da bi učenik stekao potpuni uvid u fenomen muzike, on treba da bude u mogućnosti da izvodi muziku, glasom ili na instrumentima iz sopstvenog okruženja. Muzika je proizvod stvaralačkog čina, koji je ogledalo procesa nastanka muzičkog dela.
Četiri oblasti čine organsko jedinstvo, koje se mora ogledati u samom nastavnom procesu, bez obzira na tip nastavne jedinice. Kada se, na primer, obrađuju muzički elementi, učenici treba da znaju kako zvuči određena ritmička figura, kako treba da je izvedu, kao i da je primene u okviru stvaralačkog rada. Ukoliko je, na primer, u pitanju muzički instrument, učenik treba, pored teorijskog znanja o tom instrumentu, da ga prepozna kada ga čuje, da ima izvođačko iskustvo proizvodnje tona koje odgovara tom tipu instrumenta, na osnovu čega bi mogao da ga koristi u okviru svog stvaralačkog rada.
Cilj nastave muzike u osnovnom obrazovanju nije da obrazuje profesionalne muzičare, već da učeniku omogući da upozna sve vitalne dimenzije muzike i to kroz lično iskustvo, da bi mogao u potpunosti da razume i doživi muzičko delo i učestvuje u muzičkom događaju na način i u stepenu koji sam u budućnosti odabere. Upravo iz tog razloga su artikulisane navedene četiri oblasti. Pri tome, akcenat nije na njihovoj klasifikaciji, već na načinima njihove međusobne povezanosti, na šta treba obratiti pažnju na svakom času muzičke kulture.