donate.png

Frederik Šopen - biografija

Frederik Fransoa Šopen rođen je u blizini Varšave, 1. marta 1810. godine. Šopen je bio poljski kompozitor i pijanista romantizma. Rođen je u porodici naturalizovanog francuza Nikolasa Šopena, koji se doselio u Poljsku 1787. godine, i majke poljakinje koja se zvala Tekla Justina Kšižanovska.


Šopenova mladost


Već kao dečak Šopen pokazuje svoj raskošni muzički talenat. Sa sedam godina je već komponovao dva muzička dela, dve poloneze, a sa osam godina održao je svoje prve koncerte. Varšavske novine pisale su o „malom Šopenu“, čudu od deteta koji kao glavna atrakcija nastupa na raznim aristokratskim zabavama u prestonici . U Varšavi je bio poznat kao „drugi Mocart“.



Šopenov prvi učitelj je bio njegov otac koji je brzo odustao od podučavanja svog sina. Zatim je dobio novog, profesionalnog učitelja pod imenom Vojćeh Živni koji je bio poljski violinista rođen 1756. u Bohemiji. Živni je bio Šopenov učitelj od 1816–1822. godine. Priznao je da ga mladi Šopen muzikalno prevazilazi, pa je odgovornost za Šopenov razvoj pala na Vilhelma Virfela, koji je bio Šopenov učitelj od 1823–1826. godine. Virfel je bio poznat profesor iz Varšave, rođen 1791. godine, kao i Živni u Bohemiji. Nakon Virfela, 1826. godine Šopen ponovo dobija novog učitelja, ovog puta poznatog muzičkog pedagoga Jožefa Elsnera. Εlsnerov uticaj na Šopena je odlučujući na njegovo kasnije muzičko stvaralaštvo . Premda mu je dozvoljavao da sam upravlja svojim sviranjem, bio je strog što se tiče teoretskog obrazovanja – kombinacija koja se pokazala delotvornom. Šopen je tako stekao stil koji će prožimati njegov budući rad.

Šopenovo stvaralaštvo


Šopen je 1829. godine u Varšavi sreo Paganinija kao i nemačkog kompozitora Johana Humela. Iste godine je upoznao svoju prvu ljubav, studentkinju i pevačicu Konstancu Glatkovsku, koja ga je inspirisala u komponovanju. U ovo doba nastaju i oba Šopenova klavirska koncerta. Ranu mladost provodi i na putovanjima u Berlinu, Beču i Drezdenu. U Beču je održao dva klavirska koncerta, za koja je dobio i dobru i lošu kritiku. Svoj prvi klavirski koncert, opus 21 u f-molu, izveo je prvi put u Varšavi u novembru 1829, a drugi, opus 21 u e-molu izveo je u martu 1830. godine, u Narodnom pozorištu u Varšavi.


Kao najistaknutiji predstavnik poljske muzičke kulture i jedan od najznačajnijih pijanista i kompozitora svih vremena, u svojoj dvadesetoj godini Frederik Šopen se seli u Pariz sa ciljem da nastavi svoje muzičko usavršavanje. Do tada je već komponovao svoja dva klavirska koncerta. Bio je prvi zapadni kompozitor koji je u klasičnu muziku uneo elemente slovenske muzike. Njegove mazurke i poloneze još danas predstavljaju temelj poljske narodne klasične muzike.


Šopenov apartman u Hotelu Ritz - Pariz


Osim manjeg broja orkestralnih i kamernih dela, kao i sedamnaest poljskih pesama za glas i klavir, Šopen je komponovao isključivo klavirsku muziku koju je obogatio novim izražajnim sredstvima. Bio je jedinstven kao pijanist, izvođač sopstvenih dela i sasvim osoben kao autor.


Uveo je nove tehničke složenosti u interpretaciji– slobodan duh i promenljivost tempa koji samo nagoveštava, a ne i precizno metronomski određuje, ali ništa u njegovoj muzici nije sračunato na spoljašnji efekat. Zato izvođenje njegovih kompozicija zahteva veliku tehničku i interpretatorsku spremnost.


Šopen je bio bez uzora u pređašnjim razdobljima klasične muzike i gotovo bez naslednika. Ostavio je opus od 74 štampana dela koja po svojoj formalnoj strukturi i poetskim obeležjima nemaju premca u evropskoj muzici. Svojom je umetnošću uticao na klavirsku muziku i interpretativni stil, uticaj koji dopire i do XXI veka.


Jednu posebnu grupu Šopenovih dela sačinjavaju zbirke igara-poloneza, mazurki i valcera. Uobičajene salonske komade uzdiže do ranga istinskih umetničkih dela. Šopen je dao doprinos i stvaranju novih tipova velikih formi - balada, fantazija i skerca. Etida koja je do Šopena bila instruktivna kompozicija, uglavnom korištena u nastavi klavira da bi se savladao određeni tehnički problem, kod njega postaje koncertni komad.


Pored brojnih klavirskih komada koje je napisao i udahnuo im klasičan, antologijski koncertni karakter i formu i u manjoj meri kamerne muzike, dva klavirska koncerta i jedna baletska svita Silfide, jedina su dela gde je koristio orkestar. Posebno su značajna njegova dva klavirska koncerta, komponovana u klasičnoj trostavačnoj formi zrelog koncerta XIX veka. Sa pravom je Berlioz za njih napisao da je orkestar u njima „samo pratnja, takoreći hladna i nekorisna”. Klavir je u prvom planu. Šopenovi klavirski koncerti, standardni su deo svetskog koncertnog repertoara i svuda se rado izvode. Mladi pijanisti ih rado uzimaju za svoja međunarodna takmičenja.


Šopen je često imao problema sa zdravljem i umro je u svojoj 39 godini posle dužeg bolovanja od tuberkuloze.



Šopenov muzej u Varšavi


casovi klavira - pozadina.jpg
casovi klavira - pozadina.jpg
casovi klavira - pozadina.jpg

I N F O

  • Facebook - Grey Circle
  • Instagram

Copyright © 2019 by UMETNIČKA ŠKOLA KLAVIRA FRÉDÉRIC| BEOGRAD

Creative concept & Design by NV | Made with ♥