Antonio Vivaldi (1678–1741), kompozitor, dirigent, violinista, sveštenik, jedno je od najvećih imena italijanskog i evropskog muzičkog baroka. Ovaj učenik Đovanija Legrencija iza sebe je ostavio ogroman opus u kojem nalazimo 46 opera, crkvenu muziku – u kojoj se izdvaja oratorijum Iuditha triumphans – simfonije i kamerne kompozicije. Pa ipak, trajno mesto u istoriji muzike Vivaldi je obezbedio svojim mnogobrojnim instrumentalnim koncertima.
U oblikovanju forme koncerta on je pošao od nasleđa A. Korelija, T. Albinonija i Đ. Torelija, od koga je preuzeo raspored stavova (brzi – lagani – brzi). Međutim, Vivaldi je utvrdio tip instrumentalnog koncerta koji se praktično neće menjati do današnjeg vremena.
Kao solističke instrumente u Vivaldijevim koncertima srećemo sve melodijske instrumente njegovog vremena – violinu, violončelo, flautu, obou, fagot, violu d'amore, mandolinu i dr. Izuzetan violinista, on je u svojim koncertima za taj instrument razvio tehničke postupke koji su unapredili koncertantni žanr i izražajnost violine kao solističkog instrumenta.
Izrazitu sklonost Vivaldi je pokazao prema muzici opisnog i programskog karaktera. Zato nije čudno da jedan od vrhunaca njegovog stvaralaštva predstavljaju Četiri godišnja doba. Ova skupina od četiri končerta grosa komponovana je oko 1721. godine, a objavljena je 1725. u Amsterdamu, u okviru zbirke Ogledanje sklada i mašte, opus 8. Izvan dotadašnjih konvencija, Vivaldi je uz notni tekst objavio i prateće sonete koje je možda on sam napisao. Ovi koncerti predstavljaju rane primere programske muzike.
Po jedan stav rezervisan je za opis atmosfere svakog od godišnjih doba, a kompozitor je ingenioznim muzičkim sredstvima dočarao najrazličitije pojave i zvukove: žubor vode, nevreme, tutanj groma, cvrkut ptica, šuštanje lišća, lavež psa, lov, cvokotanje na zimskoj hladnoći...
Diskografska istorija koncerata Četiri godišnja doba otpočinje 1939. kada ih je snimio slavni violinista Alfredo Kampoli. Tri godine kasnije nastao je snimak dirigenta Bernardina Molinarija. Jedno od najpopularnijih dela evropske muzike, Četiri godišnja doba do danas su zabeležena na više od hiljadu snimaka, kako na modernim instrumentima, tako i u znaku tzv. istorijske interpretacije.
Dr Aleksandar Vasić
Muzikološki institut SANU