Koko Šanel (1883-1971), poznata francuska dizajnerka, osnivač modne kompanije i svetski poznate marke Šanel, smatra se najznačajnijom pojavom modnog dizajna u 20. veku. Pionirka u modnom svetu, inovativna, drugačija, smela, genijalna... veličanstvena umetnica koja je svojim kreacijama ženu želela da učini slobodnom, oslobodi je stega i krutih pravila i u odevanju i u životu. Borila se za ženska prava, isticala ih u svojim modelima, promenila manir da je žena lepa samo u uskim korsetima i predugačkim, glomaznim suknjama.
Koko nikada nije pravila skice, modele je smišljala na licu mesta, dok je gledala žensko telo i dobijala inspiraciju da ga učini lepšim i veličanstvenijim. Blagi seksepil, elegancija i glamur odisali su njenim kreacijama, osećali se u čuvenoj "maloj crnoj haljini", kratkim kaputima, uskim sakoima, ravnim suknjama do kolena, udobnim kostimima od tvida i žerseje, šeširima i torbicama sa tankim, prefinjenim kaiševima...
Bela i crna postale su neprikosnovene boje, a biseri i parfem neizbežni detalji za ženu od stila. Koko je volela da kaže da
"ne pravi modu, već stil, jer moda izlazi iz mode, stil nikada".
Njen život bio je sve samo ne jednostavan, ukalupljen i prosečan.
Rođena je 19. avgusta 1883. godine u malom mestu Saumuru. Nije imala srećno detinjstvo, bila je neželjeno, vanbračno dete. Kada joj je majka umrla, Koko, odnosno Gabrijel, kako joj je bilo pravo ime, imala je samo 12 godina. Otac je ostavio u sirotištu pa su o njoj brinule časne sestre. I baš kao u bajci, siromašna i nesrećna devojčica uspela je da upornošću, borbom i talentom, stigne do bogatstva i slave.
Kada se proslavila, postala priznata i poznata, često je govorila da nije mogla da shvati postupke svog oca i nije želela javno da govori o svom detinjstvu. Tvrdila je da su upravo taj niz nesrećnih događaja, ponašanje njenog oca i njegova bezobzirnost načinili trajnu štetu na njenoj duši, jer je izrasla u strogu i neosetljivu ženu, nesposobnu da zaista odano i duboko voli. Ali, izrasla je još i u snažnu, energičnu i strastvenu, fatalnu ženu koja je imala oštrinu, privlačnost i jak intelekt. Čvrsto je verovala u svoje ideje, snove, ciljeve. I nikada nije odustajala.
Možda je i sudbina htela da ode u samostan, jer je baš tamo zavolela šivenje i stekla veliku želju da napravi nešto od svog života. Krojačka veština, igla i konac postali su njena strast, život, uspeh, doveli su je do statusa, novca, istorije. Još u samostanu bila je neuhvatiljivog duha, impulsivna, samostalna. Čim je mogla napustila je okrilje časnih sestara i osamostalila se. Radila je kao pevačica i plesačica, nastupala je u kabareima, ali nije imala glas koji osvaja, samo harizmu, otmenost i neverovatnu sposobnost da privlači muškarce. Lako je privlačila pažnju uticajnih i bogatih ljudi, što je itekako umela da iskoristi. U to vreme je Gabrijel postala Koko (ljubimica), nadimak koji je dobila kada bi je oduševljeni moćnici zvali da se vrati na scenu.
Presudnu ulogu u njenoj karijeri imao je francuski milioner Etjen Balzan, njen ljubavnik, ali i finansijer. Sa njim je živela bajku koju je propustila u detinjstvu, a život na visokoj nozi i luksuz doneli su joj i poslovno korisna poznanstva, koje je vrlo dobro umela da iskoristi. Počela je da dizajnira šešire, koji su u to vreme bilo obavezan modni detalj svih važnih Francuskinja. Brzo se proslavila i već 1909. godine, otvorila prvu prodavnicu šešira. Malo po malo u nju je ubacivala i kostime i haljine, a njene ideje i kreacije izazivale su oduševljenje. Za samo godinu dana prodavnica je od skromne sobice postala prestižan butik, premešten na najskuplju lokaciju u Parizu.
Koko, neosporno talentovana, inovativna i predana svom radu, nije mogla bez pomoći, pa se može reći i da je engleski aristokrata Artur Kapel, inače prijatelj njenog prethodnog ljubavnika, bio važna stepenica ka uspehu. Zvali su ga "dečko", bio je harizmatičan, uticajan i moćan, verovao je da će njene kreacije pomeriti granice i nepovratno uticati na svetsku modu. I zaista jesu, prvi put ljubiteljima mode ponuđeno je nešto jednostavno, svedeno, ali u isto vreme i otmeno, elegantno i udobno. Znao je da proceni kuda će ići njen rad, ali ne i kuda njihova ljubav. Ostavila ga je čim je stala "na svoje noge", ali su se povremeno viđali. Artur se oženio, povremeno bio u paralelnoj vezi sa Koko, koja je, uprkos tome što ga nije trajno želela za sebe, bila prlično uzdrmana kada je poginuo u automobilskoj nesreći nekoliko godina kasnije. Lečila se ljubavnicima, kratkotrajnim i strastvenim vezama. Ali, njen izbor nikada nije bio bilo ko, uvek je želela poznate, priznate, slavne, bogate, izuzetne muškarce. Ni njeni najintimniji prijatelji, ni mnoga istraživanja biografa nisu uspela da dovedu do tačnog broja njenih ljubavnika. Koko je bila puna tajni, niko je nije zaista znao.
Imala je mnogo ljubavnika i prosaca, ali se nikada nije udavala. U njenom krevetu bili su ruski knez Dimitri Pavlovič, vojvoda od Vestminstera, navodno i Pikaso i Dali, ali i čuveni kompozitor Igor Stravinski.
Slavni ruski kompozitor, Igor Fjodorovič Stravinski (1882— 1971), bio je jedan od najuticajnijih umetnika 20. veka. Inteligentan, širokouman, kosmopolitskog duha, slavu je, pored priznanja koja je dobio za svoje kompozicije, stekao i kao dirigent i pijanista. Njegov muzički izraz bio je izuzetno raznolik, spajao je nespojivo, elemnete ruskog folklora sa impresionizmom, džez i eskpresionizmom i nepovrtano je uticao na rusku i svetsku muzku.
Slavu je stekao baletima, Žar ptica (1910), Petruška (1911) i Posvećenje proleća (1913). Koko je gledala njegov poslednji balet, koji je zbog tendencioznog napada na buržoaski ukus propraćen zvižducima publike i zgražavanjem kritike, i - oduševila se.
U Stravinskom je prepoznala srodnu dušu, čoveka koji podjednako široko gleda. Ali nisu se spojili tada, upoznao ih je veliki baletski umetnik Sergej Đagiljev. Igor Stravinski je posle revolucije izbegao iz Rusije, postao izbeglica koji živi u egzilu u Parizu.
Koko se obogatila tokom Prvog svestkog rata i nije mnogo razmišljala da li da pomogne slavnom kompozitoru. Ponudila mu je da živi u njenom domu. Stravinski je imao ženu i četvoro dece, ali romansa sa Koko jednostavno se dogodila. Osećali su izuzetnu fizičku privlačnost koja se mešala sa njegovom odanošću prema ženi i porodici. Sve je bilo burno, brzo i eksplozivno. Iako su bili zajedno svega nekoliko meseci, od leta do zime 1920. godine, to je imalo ogroman uticaj na njihovo stavralaštvo.
Dok su bili zajedno Koko je stvorila "Šanel 5", legendarni parfem čiju slavu je teško prevazići, dok je Stravinski napravio revolucionarnu stilsku promenu i sa modernizma prešao na neo-klasicizam. Biografi su pisali da je Koko Stravinskog seksualno oslobodila, što se automatski prenelo na sve segmente njegovog života, dovelo do eksplozije ideja koje su bile skrivene u njemu.
Ona je bila sve ono o čemu je sanjao, žena kakvu nikada pre nije upoznao i imao, podsticaj da sazri i kao muškarac i kao umetnik. Ipak, odanost prema porodici i osećaj krivice bili su jači i Koko i Igor su se rastali. A možda je i znao da nikada neće moći da je ukroti, da ona nije žena za jednog čoveka. Umrli su iste godine, ona već u devedesetim, dok je spremala oproštajnu kolekciju.
Poslednje godine provela je u Lozani, a umrla je u Parizu, u hotelu Ric, 10. februara 1971. u 88. godini. Tamo je i sahranjena, a oko njenog groba postavljeno je pet kamenih lavova, koji simbolizuju snagu ove neverovatne žene. Posle mnogo brobi za vlast nad njenom modnom imperijom na čelo Šanel kuće došao je Karl Lagerfeld.
Za sobom je ostavila neizbrisiv trag, utucala na mnogo života, na umetnost, na modu. Revolucionarna, inovativna i drugačija, davala je ženama lekciju iz smelosti, hrabrosti i stava, generacije je naučila šta su otmenost i stil. A Andre Malro, francuski pisac, revolucionar, teoretičar kulture i vrsni poznavalac umetničkog i političkog života Francuske davno je predvideo: „Od Francuske u 20. veku ostaće upamćena samo tri imena: de Gol, Pikaso i Koko Šanel“.
JEDNOSTAVNOST KLJUČ ELEGANCIJE
Tri njena najupečatljivija dela su parfem Šanel 5, lansiran 1923. godine, Šanel kostimi, odnosno svedeni sakoi i uske suknje do kolena, kao i mala crna haljina koju je popularisala slavna glumica Odri Hepbern.
Mala crna haljina do danas je ostala simbol prefinjenosti i ženstvenosti i komad koji svaka žena mora da ima, jer se od večernje toalete pretvara u dnevnu kombinaciju samo jednostavnim detaljima.
Od kako je Koko obogatila modni svet suknje su postale imperativ, obavezno žensko oružje i adut. Uvek je govorila da je jednostavnost ključe istinske elegancije.
Zauvek je promenila tok istorije mode, oslobodila ženu šablona i pravila! Jedna, jedina Koko, menjala je svet, pa zamislite šta je mogla sa muškim srcem.
Autor: J. Jovanović
Izvor: novosti.rs