Šta je Sonata?

Sonata, na italijanskom jeziku sonare, ili sonatni ciklus je muzička kompozicija koju čine tri ili četiri stava. Prvi stav je po pravilu sonatni oblik, brži po tempu i jači po karakteru, dok je drugi stav po pravilu laganiji i smirenijeg je karaktera. Poslednji stav sonatnog ciklusa po karakteru i tempu nalikuje prvom, a u slučaju četvorostavnog sonatnog oblika treći stav je obično menuet ili skerco.


Sonata je forma u kojoj se pišu dela za jedan ili dva instrumenta — najčešće klavir sa još jednim instrumentom, dela za kamerne sastave i simfonije. Forma koncerta je takođe slična formi sonatnog ciklusa.


Današnje značenje pojma sonate se ustalilo u drugoj polovini 18. veka, u vreme bečkih klasičara. Pre toga je naziv sonata važio za kompoziciju za gudačke ili duvačke instrumente, bez obzira na oblik, a prve „sonate“ su zabeležene još oko 1600. godine.



Prvo Betovenovo remek - delo u okviru klavirskih sonata, je Patetična Sonata, koja je nastala 1798. godine. Koncipirana je u tri impozantna stava i ukupno traje oko 16 minuta.


Prvi stav je veoma popularni i potresni Grave, koji u dva maha prekida jedan vatreni Allegro molto e con brio.


Druga tema stava se izvodi ukrštanjem ruku (postupak tako tipičan za Betovenova dramatski obojena dela) i donosi prizvuke utehe. O dramatskoj snazi ovog stava govori i to da se na njegovom kraju Grave i Allegro ubrzano smenjuju. Drugi stav je plemeniti Adagio cantabile, prema čijem kraju dolazi do porasta tonske napetosti, a onda i blago zamiranje.


Finalni Rondo u jednom radosnom i prštavom toku, blistavo okončava ovo delo (pisano u Betovenovom tonalitetu sudbine).



Poslušajte:

SONATA ZA KLAVIR broj 8. c-moll, opus 13. PATETIČNA, Ludviga Van Betovena


Beethoven: Sonata "Pathetique" Op. 13 - I. Grave. Allegro di molto e con brio